Село смештено са десне стране реке Ибар, удаљено 5 км од Лешка. Просечна надморска висина је 767м. Претпоставка је да се ту налазио средњевековни рудник под називом Остраће. Површина села је 1361 хектар. По положају и међусобној удаљености кућа, село се дели на Горње и Доње Остраће, засеоке Жигоље, Врујци, Парлин Поток, Симичиште и Куреље. Могуће је и да назив села потиче од речи остран (прилог: устран), што одговара географском положају села. Исто тако, у корену назива села је реч ост, што значи узвик за подстицање волова при раду, па је могуће да је због тога и село добило назив.
По свом постанку село спада у старија насеља. У прилог тој констатацији говоре остаци старих средњевековних грађевина и рушевина, као и гробаљске цркве (која је законом заштићена). Средњевековни остаци видљиви су дуж тока Остраћке реке, односно ливаде названа Велика Ливада. У засеоку Жигоље налази се црква названа Борјаница, која је специфична по томе што се у њу улази низ неколико степеница.
У Симичишту су остаци отоманске (турске) карауле. Село је асфалтним путем повезано са Лешком, али асфалт је поприлично дотрајао. Тај пут води и ка руднику олова и цинка “Бело Брдо”, који је својевремено био и једини пут ка поменутом руднику. Велики број становника овог села био је запослен у руднику “Бело Брдо”.
Становништво се углавном бави пољопривредом, а у мањој мери сточарством. У селу постоји четворогодишња школа, истурено одељење ОШ „Стана Бачанин “ – Лешак. Такође, постоји и трговина мешовите робе. Остраће броји око 100 домаћинстава. Родови који ту живе су: Бишевци, Лешевићи, Радоњићи, Величковичи, Јанићијевићи, Чукићи, Вуловићи, Милошевићи, Шљивићи, Миленковићи, Богдановићи, Павловићи, Закићи, Петровићи, Планићи, Јевтићи, Петронијевићи и Нешковић.
