Сеоце на левој обали реке Ибар, удаљено од Лешка око 4 км. Село је разбијеног типа. Средња надморска висина је 547 м. Становништво је опредељено на пољопривредну производњу. Из Лешка до села долази се делом асфалтним путем кроз Борову, до места звано Саставци, а даље ка Гулијама иде се макадамом. У називу села је корен речи гули (гулити, љуштити), што значи скидати кору, љуске са воћа, поврћа, скидати горњи слој нечега. По овоме би се могло закључити да су се првобитни становници бавили гуљењем дрвета ради прављења лика (неодрвљено влакнасто стабло).
На улазу у село налази се црква, која датира из XI или XVI века. Црква је посвећена Св. Николи, заштитнику путника и морепловаца. Смештена је на узвисини са које се пружа прелеп поглед на Лешак, падине Копаоника и околину. Обнова цркве почела је 2001. годне, а освештана је 2013. године. Заједно са споменицима крајпуташима, представља вредан споменик културе.
У селу је до 2004. године, по незваничним подацима, живело око 120 становника, у око 20 домаћинстава. Данашњи родови су: Миловановићи, Минићи, Милосављевићи, Нешовићи, Јозовићи, Јаћимовићи и Петронијевићи.
