Село удаљено од Лешка око 11 км, на левој обали реке Ибар, и налази се изнад Поткомља, Дренове, Гулија, на падинам планине Рогозна. Пут је поприлично оронуо, тако да се за великих падавина тешко стиже до села. Површина села је 760 ха. Средња надморска висина је 918 м. Ово село је 1955. године припојену Аутономној покрајини Косова и Метохији, а дотле је припадало Дежевском срезу и Централној Србији.
По положају спада у брдско-планинска села и разбијеног је типа. Назив села потиче од имена биљке жутике (мала, жбунаста биљка са жутим цветовим), некада је служила за бојење вуне. Положај за бављењем сточарством и воћарством је веома повољан. У селу постоји школа, која је оронула, нешто протеком времена, а нешто људским немаром. Школа данас не ради, јер нема ђака.
У селу је до 2004. године, у 18 домаћинстава, по незванчним подацима, живео 81 становник, од којих је 61 муслиманске вероисповести, а 20 православне. Данашњи родови су: Шемсовићи, Османовићи, Муминовићи, Зеновићи, Хасановићи, Трифуновићи, Милуновићи и Секулићи.