Оно што варошицу Лешак издвају у туристичкој понуди, и култури уопште, свакако је традиционални музички фестивал “Акорди Лешка”. Фестивал се по традицији одржава током месеца јула, и тако већ више од пола века. На Фестивалу, који има такмичарски карактер, учествују певачи (аматери), из општина кроз које тече река Ибар, а у новије време и шире. Редовни гости Фестивала су познате естрадне личности.
Госпојински сабор одржава се сваке године, за Велику Госпојину. Своју традицију утемељује на духовном стваралаштву и фолклорној традицији, која прелази границе Косова и Метохије, односно има међународни карактер. Госпојински Дани трају више дана, а програм се приказује у Лепосавићу, Лешку и Сочаници.
Класична туристичка понуда Лешка је скромнијег карактера, пре свега због смештаја туриста. Разлог тога је постојање само једног мотела, “Октан“. Налази се у склопу истоимене бензинске станице на магистралном путу који обилази варош Лешак.
У Лешку се налази неколико угоститељских радњи: кафе–пицерија БАЈКА , пекара-ресторан БРЕЗА, ресторан-печењера АЛАС, паб ЕН ЈОY, кафеи: ТОМ, АТЛАНТИДА, ФАРАОН, СРБИЈА, ШАНАЦ, ТИМЕ, ЦЕЗАР, базен-ресторан ПРЕСТИЖ и други.
Сеоски туризам може бити будућност ових крајева. Понуда овог краја је и културна баштина. То су пре свега манастир Св. Врача у Врачеву, недалеко од Лешка, затим Црква Успенија Пресвете Богородице, Црква Борјаница, која се налази на истоименом брегу.
Можемо да кажемо да скоро свако село има цркве или црквишта, где се окупљају и моле се своме свецу и заштитнику за спас села и становништва.
У самом центру Лешка, постоји Трг споменик, који носи име палих бораца за отџбину од 1991 – 1999. године. Овај Трг саграђен 2002. године, да подсећа на суграђане који су дали своје животе за одбрану својих огњишта. Преко пута Трга, налази се споменик пуковнику Павлу Блажарићу, Војводу Бистричком, учеснику Балканских и Првог светског рата.
У периоду пред Балканске ратове, у овом крају Ибар је била граница између области коју је контролисала турска власт и области коју је контролисала Српска држава. Погранични простор су чувале обе стране, па на неким местима има назива Караула, где су биле истоимени објекти. Данас тих грађевина скоро и да нема или су остали у траговима.
